Tartufi - Petar S. Maksimović

Koristan priručnik koji otkriva neke od tajni iskusnih tartufara! U Srbiji ima dvadesetak plantaža tartufa. Većina odgajivača krije mesto gde ih gaji jer se plaši da im neko ne "obere" tartufe. Prema nekim analitičarima, uspostavljanje jednog hektara "plantaže" tartufa zahteva duplo manje investicija od plantaže vinove loze. Proces je takav da se napravi plantaža poput voćnjaka. Zasad leske, hrasta, topole ili graba, čiji je koren "zasejan" micelijumom tartufa mora biti na području gde su nekad bile šume.

Gaji se dve-tri godine pomno, da ih ne bi oštetili zec, srndać ili svinja, i posle pet godina daju prvi rod. moguć je prosečan rod po hektaru od oko 60 kilograma. Po nekim autorima po hektaru se može ubrati čak 100 kilograma tartufa koji vredi 100.000 evra !

Prema sadašnjim cenama, za jedan hektar zasada, zavisno od gustine zasada, trebalo bi izdvojiti od 3.000 do 5.000 evra. Cena jedne sadnice lešnika mikorizirane micelijumom belog tartufa je oko 10 evra. Već treće godine stablo lešnika ima prinos od nekih 100-150 grama čistog tartufa i povećava se kako se stablo razvija. Ipak, treba biti realan. Uzgoj "seksi" gljive je dugoročan biznis, koji u početku zahteva samo ulaganja, a ne donosi prihode. Ali je zato zarada kasnije izuzetna!