Kad nam bližnji zaklanjanju Boga

Online radionica "Kad nam bližnji zaklanjanju Boga" - 29.3.2020.

Svi u životu težimo da budemo srećni, a sreća koju osećamo u zemaljskoj ljubavi je naše najveće iskušenje i zato od nje najlakše postajemo zavisni. Malo šta u životu ima snagu da nas potpuno uništi kao trenuci kada nas povrede i izdaju oni do kojih nam je najviše stalo. U našoj porodici, među bližnjima, mi polažemo svoj prvi ispit duhovnog života.

Hristos je rekao da će neprijatelji čoveku postati njegovi bližnji i da ni ljubav prema roditeljima ili rođenoj deci ne treba da nadjača ljubav prema Bogu (Mt 10:36-37).

Da li je štetno vezivati se za ljude koji uprkos tome što su nam bližnji, ne veruju u Boga, ne poštuju duhovna načela i čulno-materijalni svet im je na prvom mestu? Da li je ispravno da budemo lojalni prema bližnjima koji nas podstiču na nemoral, greh, svemu onome što je u suprotnosti s našom dušom?

Šta učiniti kada nas bližnji obasipaju zamerkama, ograničavaju našu slobodu, ne teže duhovnosti i ne poštuju naše unutrašnje potrebe? Kad nam se podsmevaju, izvrgavaju ruglu knjige koje čitamo, što se molimo, meditiramo, kad nas spotiču u našoj veri prema Bogu? Ovo je pojava zbog koje nam naši bliski i najdraži ljudi često postaju najveći neprijatelji. Zašto nas bližnji izdaju? Zašto nas proglašavaju krivcima, kada smo duboko uvereni da smo mi žrtve? A šta kad gorljivom ljubavlju obasipamo bližnje, kada nam je udobno i ušuškano pored njih i bez njih ne možemo da zamislimo ni minut svog postojanja? Kada su za nas najlepši, najpametniji, najsposobniji, kada im beskrajno verujemo, idealizujemo ih, klanjamo im se i naša duša je srasla s njihovom?

Po S.N. Lazarevu, vezanost za ljude koje volimo je primarni mehanizam koji nas čini najdublje nesrećnim, nezadovoljnim i najčešće uzrokuje raspad porodice. Da najsvetije ljudske vrednosti – porodica i deca - mogu čoveka da udalje od Boga a da je najopasnije zaboraviti na Boga, klanjati se voljenim osobama, porodici.

Vezanost je uvek konkretna. Ona vapi za hranom u realnom vremenu i prostoru. Vezanost ne zahteva dubinu i snagu osećanja. Vezanost je površna i primitivna u odnosu na ljubav. Vezanost se svodi na relaciju: „Volim te i zato očekujem da me učiniš srećnim“. Mi očekujemo odjek na svoje romantične predstave, shvatanja, ideale. Pri svakom odstupanju, spremni smo na zamerke i osude. Vezanost uvek izaziva nemir i bol. To je zagrljaj koji okiva i guši. Vezanost za stvarni kalup uvek se razbije o živog čoveka koji je pored nas i potom sledi razočaranje, što je zakonomerna i prirodna faza u odnosima. Ako čovek svoju unutrašnju prazninu popunjava odnosima, oni će automatski imati zavisnički karakter.

Sistem S. N. Lazareva tvrdi: sve dok nam je Bog svrha i smisao života a stremljenje ka Njemu najviši cilj, mi iz tog cilja crpimo ljubav, osećamo sreću i istinsku harmoniju. Ali ako se okrenemo od Boga i bezumno se vezujemo za svoje bližnje, od njih krademo energiju i ubijamo ih svojom vezanošću. Vezanost može biti opasnija od mržnje jer neprimetno ubija i nas i objekat vezanosti. Poklonjenje nam uništava dušu, a čovek može biti spreman da ubije sebe ili drugog zbog ljubomore ili nepravde. Tad, da bi se spasila, voljena osoba nam nanosi bol, ponižava nas, čini preljubu i udaljava se od nas. Mi mislimo da je ona kriva, da smo mi nedužni. Pitamo se zašto nam je dato da kroz tako nešto moramo da prođemo, a iskreno smo „voleli“, bili odani, predani, dali bismo i život za nju? Upravo o tome se i radi.

Onome ko okrene leđa Bogu, i umesto Njega na pijedestal postavi bližnjeg, raspašće se sve ono čemu se klanjao, biće povređen i na njega će se obrušiti izdaje, preljube, bolesti, sudbinski krah. I to s ciljem njegovog spasenja. Kako to? Odgovore na sva ova pitanja,  situacije i dileme ćemo saznati u ovoj radionici. Takođe ćemo dobiti odgovore i na druga brojna pitanja:

• Kako da znamo da li zaista nekoga volimo ili smo samo vezani za njega?
• Kako da spoznamo uzroke koji su doveli do vezanosti i otklonimo prepreke?
• Kako izbeći zamku vezanosti za bližnje?
• Šta uzrokuje strah od gubitka voljene osobe?
• Kako se rešiti zavisnosti koja rađa agresiju u duši i dovodi do bolesti, gubitaka i nesreće?
• Kako sačuvati svoje bližnje od sopstvenog nesvesnog vampirizma i uživati u zemaljskoj sreći, porodičnoj i partnerskoj?
• Šta u praksi znači Prva od Dve glavne zapovesti: voli Boga iznad svakoga i svega, svom svojom dušom i srcem, svom svojom misli i snagom?
• Kako prevare partnera, izdaje, svađe i patnja mogu biti lek za našu dušu?
• Kako vezanost za voljenu osobu podsvesno proizvodi ogromnu ljubomoru, uvredljivost i kakav uticaj to može da ima na decu?
• Kako da naučimo da ljubav postavimo na prvo mesto, a nagone na drugo?
• Šta da preduzmemo kad shvatimo da partner degradira?
• Šta znači tvrdnja S. N. Lazareva da nesrećna ljubav ne postoji a kako razumeti da je ljubav jedini neophodan uslov za sreću?
• U čemu je prednost originalne metode Lazareva u samopreispitivanju, otkrivanju i otklanjanju uzroka zavisnosti od odnosa sa svojim bližnjima?
• Koji alati su nam dostupni i kako da ovladamo efikasnom tehnikom rada na sebi?

Online radionica u kojoj se otkrivaju odgovori na sva ova pitanja, uz najboljeg poznavaoca sistema S.N. Lazareva - Dragana Lončara, protiče kroz tri segmenta u ukupnom trajanju od 120 minuta: teorijski deo, grupna praksa po metodi S.N. Lazareva i interaktivna komunikacija, odnosno odgovori na pitanja učesnika (posredstvom chat aplikacije).

 Preimućstvo grupne radionice mnogostruko se uvećava u njenom praktičnom delu kada svi učesnici istovremeno molitveno i meditativno rade na rešavanju određenih problema.

Time dolazi do rezonance svih pojedinačnih polja, pri tom na visokoj vibraciji, a tako formirano grupno polje pojačava snagu i efekat rada na sebi.

Okupljajući iskrene i odvažne duše u zajedničkom poduhvatu, ETAR ne samo da podržava i osnažuje vaše dubinsko pronicanje u sebe, nego i otvara portal iz kojeg širimo talase ljubavi i svetlosti i svedočimo božanskom prisustvu u svetu kojeg delimo.